Veliki turnir na Meridiji
Dragi Aleksa,
Jednog sunčanog jutra na našem divnom ostrvu Meridia, grad Eldorija je titrao od uzbuđenja. Na kraju krajeva, nije svaki dan Veliki turnir na našem ostrvu. Ovo je bio skup legendi, koji se održava samo jednom u svakih deset godina. Gradski trg je bio okićen živopisnim zastavama i svuda su se čuli razdragani glasovi i pesme. Naši heroji, Aleksa, Vuk, Gavrilo, Evgenija, Petar, Mateja, Uglješa, Hana, Kika i Straja su se pripremali da pokažu svoje jedinstvene sposobnosti na ovom takmičenju snage, duhovitosti i moći.
Ovi hrabri drugari, svaki neverovatan na svoj način, koračali su ka velikoj sceni. Od Aleksine sposobnosti da komunicira sa životinjama, preko Vukove kontrole nad prirodnim elementima, Gavrilovog isceljujućeg dodira, Evgenijine sposobnosti da gleda u budućnost, Petrovog postajanja nevidljivim, Matejine moćne muzike, Uglješine komande nad metalima, Hanine moći da otvara vrata ka različitim svetovima, Kikinog manipulisanja svetlom do Strajine sposobnosti da kontroliše vreme – svi naši drugari sa jedinstvenim talentima su stajali u velikoj areni Eldorije.
Odjednom, usred njihovog takmičenja gde su pokazivali snagu i duhovitost, zlokobni mrak je počeo da se šunja ka Meridiji. Neviđeno stotinama godina, drevno zlo se budilo duboko unutar pećina planine Aurelijus. Njegova moć se polako širila, bacajući duge, preteće senke preko našeg sunčanog ostrva, obećavajući da će Meridiju potopiti u večnu tamu.
Iako su bili zauzeti bitkama i nadjačavanjima, naši heroji su primetili nešto čudno. Osetili su kako postaje hladnije, počeli su da se ježe i navlače odeću.
“Ravnoteža magije na Meridiji se remeti” – rekao je Aleksa.
To je primetila i Evgenija, čije su smaragdno-zelene oči treptale u ritmu srca koje je uplašeno kucalo: “Moramo da krenemo”.
Znali su da njihovo prijateljsko takmičenje mora da bude pauzirano da bi se suočili sa ovom opasnošću. Skupili su se oko stola gde su sedeli mudraci. Konsultujući se sa mudrim Starešinama Eldorije, njihovi strahovi su potvrđeni. Drevno zlo Tame se probudilo i samo njihova zajednička akcija je imala šansu da mu se odupre. Ako bi pokušali pojedinačno, ne bi ništa uspeli, bez obzira na njihove moći.
Znajući šta je u pitanju, više im nije bilo važno ko će pobediti na turniru. Veliki turnir više nije bio takmičenje, već mesto odakle kreću u zaštitu njihovog magičnog ostrva. Okupili su se, spremajući se za najveću avanturu svojih života.
Pod vođstvom Alekse, krenuli su na put ka planini Aurelijus. Petar, sa svojom nevidljivošću, je išao ispred grupe tokom njihovog opasnog uspona. Vuk je koristio svoju kontrolu nad elementima da stvori puteve gde ih nije bilo. Uglješa je manipulisao metalnim lavirintom unutar planine. Gavrilov isceljujući dodir umirio je njihova umorna tela i uznemirene umove, dok je Hana otvarala portale, čineći dug put malo manje zastrašujućim.
Očekivali su poneki problem, ali njihov put je bio ispunjen neočekivanim izazovima. Mrak je znao da dolaze i sve je pokušao da ih zaustavi. Zemljotres je potresao planinu, preteći da ih zatrpa. Vuk, gospodar elemenata, umirio je drhtavu zemlju, dok je Uglješa, sa svojom komandom nad metalima, podizao je prave zidove i stubove, sprečavajući urušavanje pećine.
Upravo kada su pomislili da su ponovo na pravom putu, napalo ih je jato metalnih stvorenja. Njihova metalna tela bila su gotovo neuništiva. Kika, naša sjajna heroina, iskoristila je svoje svetlo, slažući ga u oštre zrake koji su posekli neprijatelje. Mateja je svirao melodiju od koje zastaje dah, čineći da stvorenja stanu na svom putu, očarana muzikom. To je dalo našim herojima šansu da se prokradu pored njih. Sa Strajom koji manipuliše vremenom koji im je dodao dragocene trenutke kada su im bili potrebni i Evgenijinim proročkim vizijama koje su ih vodile da izbegnu prepreke i probleme, konačno su stigli do srca planine Aurelijus. Ovde, u najdubljoj pećini planine, drevno zlo ih je čekalo. Bio je to moćan neprijatelj, ali kada se našao pred ujedinjenom snagom naših heroja, čak ni ova sila Mraka nije mogla dugo opstati. Drugari su stali u polukrug pred najtamnijim delom pećine, držeći se za ruke. Sve moći su koncentrisali u jednu tačku i posle nekoliko trenutaka se pojavila svetlost. Prvo tačka velika kao zrno riže, a zatim sve veća, dok konačno cela pećina nije bila obasjana. Mraka više nije bilo.
Pobedili su Tamu, svaki koristeći svoju jedinstvenu moć, i zajedno, odagnali su zlo, vraćajući ravnotežu Meridiji.
Njihov povratak u Eldoriju bio je dočekan radosnim pljeskanjem, pesmom i suzama radosnicama. Grad, okićen, osvetljen i sa olakšanjem i srećom, dočekao ih je široko raširenih ruku. Starešine, sijale su od ponosa i proglasili su ih sve šampionima Velikog turnira. Veliki Čarobnjak nije mogao biti srećniji.
Ovo, moj dragi Aleksa, je velika priča o Velikom turniru. Veliki turnir Meridije bio je zaista događaj od velikog značaja. Naučio nas je da takmičenje i lična slava nisu bitne u kada je naša kuća u opasnosti. Pokazao nam je da jedinstvo i timski rad mogu da prevaziđu i najveće probleme i najveća zla.
Pozdravlja te
Veliki Čarobnjak
