Strahinja i zvezdani festival

Dragi Aleksa,

Raduje me što si mi poslao pismo. Pročitao sam da želiš da ti napišem jednu od priča o tvom dobrom drugaru Strahinji i kako ste uspeli da uz dobru avanture naučite i nove stvari. Takođe, Zvezdana mi je jutros rekla da je, dok ti je nosila pismo, videla kako plačeš dok te je tata nosio u vrtić. Rastužila se i dozivala te, ali je nisi mogao čuti od plača. Poslao sam posebnu magiju na vrtić, da ti od sada tamo bude magično dobro i da znaš da te tvoj Veliki čarobnjak čuva. Spremio sam i karte za avanturu kod tvoje tetke, za posetu dino parku, kako si mi pisao.

A sada, nadam se da si spreman za novu avanturu. Danas za tebe imam priču punu magije, akcije i trke sa vremenom. Naši heroji, Aleksa i Strahinja, su se našli se usred najveće proslave na Meridiji – Zvezdanog Festivala. Zvezdani Festival je uvek bio je predivan i svi su mu se radovali. Eldorija je bila sva u svetlim bojama, vazduh je brujao od razdraganog smeha. Grad je bio ispunjen muzikom i slatkim mirisom poslastica. Zvezda festivala, i bukvalno i figurativno, bio je naš Zvezdani Svetionik. Ovaj svetionik, sa svojim magičnim svetlom, pretvorio je noć u spektakl koji je bio lepši od najzvezdanijeg neba.

Ove godine, Strahinja, dečak srebrne kose koja je blistala na mesečini i dubokih plavih očiju koje su sijale od radosti, bio je izabran za vrlo važan zadatak – da tradicionalno upali vatru na Zvezdanom Svetioniku. Strahinja, kao što znaš, ima jedinstvenu moć, da manipuliše vremenom. On je tu moć koristio mudro i štedljivo. “Strahinja, ovo je posebna čast. Tako se radujem” – rekao mu je Aleksa.
Ova vest ga je oduševila, ali su se stvari malo iskomplikovale kada je Zvezdani Svetionik iznenada nestao. Puf. Jednostavno više nije bio tamo gde je stajao vekoviam. Radost festivala gotovo da je nestala. Svi su bili zabrinuti. Ako bi svetionik stvarno bio izgubljen, festival više ne bi imao smisla.
Ne boj se Aleksa, znaš da su tu blizu bili Aleksa i Strahinja. Naša dva mala junaka, hrabri i odlučni da pronađu Zvezdani svetionik su se brzo dogovorila. Odmah su krenuli u misiju da pronađu nestali svetionik i spasu Zvezdani Festival.

Vreme je bilo od suštinskog značaja, a ko bi bio bolji za zadatak od Strahinje? Vešto je manipulisao vremenom, usporavajući ga da bi dobili malo vremena za potragu. Aleksa, hrabri vođa, vodio je potragu kroz užurbane, obasjane uličice Eldorije i mirna, mesečinom obasjana, polja izvan grada. Naišli su na razne prepreke, rešili složene zagonetke i suočili se sa zastrašujućim izazovima, ali nisu poklekli.

“Moramo naći Svetionik Strahinja.” – reče Aleksa odlučno.
“Već sam malo umoran” – požalio se Strahinja – “ali idemo dalje. Odmaraćmo kad budem zapalio vatru na vrhu svetionika”

Rešeni da uspeju, nastavili su dalje ka unutrašnjosti ostrva. Ubrzo, videli su nešto što je podsećalo na vrh svetionika, daleko, u najdubljem delu Silvanske šume. Hodajući kroz Silvansku šumu, bili su sigurniji da to jeste svetionik. Kad su prišli dovoljno blizu povikali su od sreće: “Evo ga, našli smo ga.”
Ubrzo su shvatili nešto iznenađujuće. Zvezdani Svetionik nije nestao, već ga je ukrala grupa sivih stvorenja iz šume. Dugo su bila privučena njegovim zaslepljujućim svetlom i dugo su kovala plan kako da ga uzmu za sebe. Znali su da ćete doći da ga potražite i plašeći se da ne izgube svoju novu svetleću igračku, sivi su napravili lavirint iluzija da bi sakrili Svetionik od vas. Aleksa i njegova moć su stupili na scenu. Njegova veza sa životinjama omogućila mu je da komunicira sa sivim šumskim stvorenjima. Nije bilo lako da im objasni, ali je Aleksa bio strpljiv. Malo po malo, uspeo je da ih ubedi da vrate svetionik. Obećao je da će im napraviti šumski svetionik koji će sjajiti jednako magično svetlo, uveravajući ih da neće biti ostavljene u mraku. Veliki Čarobnjak je pomogao da se moćni svetionik prenese na svoje mesto.

Kada je Zvezdani Svetionik vraćen, Strahinja je, koristeći svoju moć, vratio vreme malo unazad, u momenat kada je i nestao. Gradonačelnik Eldorije mu je dao baklju i on je nasmejan krenuo ka vrhu svetionika spiralnim stepenicama. Kada je zapalio vatru na vrhu svetionika, magično svetlo je obasjalo Eldoriju i Zvezdani Festival je bio spasen. Svuda se čula radosna pesma. Muzika i smeh su ponovo ispunili vazduh, dok su ljudi slavili što ponovo imaju svetlo svetionika, a još više, ovakva dva hrabra junaka.

Ova priča o Strahinji , Aleksi i Zvezdanom Festivalu nas uči o hrabrosti i važnosti reagovanja na vreme. Zapamti Aleksa da, baš kao i Strahinja i ti u ovoj priči, svi imamo zadatke i uloge koje treba da igramo, bez obzira koliko nam se činile velike ili male, da bi naš svet bio svetlije i bolje mesto.

Do naše sledeće magične avanture, pozdravlja te.
Veliki Čarobnjak

P.S. “Uvek se obradujem tvom pismu. Molim te, piši što češće”