Priča o Baba Rogi
Dragi moj dobri prijatelju Aleksa.
Došla nam je jesen. Dani su sve kraći i na Meridiji sve ranije pada mrak. Znam da se ti pomalo i plašiš mraka, pa hoću da ti napišem nešto na tu temu.
Nema ništa strašno u mraku, moj mali druže. To što ne vidimo po mraku kao po danu, ne znači da je tamo nešto čega treba da se plašiš. Naša draga Zvezdana leti po mraku, a ona je baš medena i niko je se ne plaši. Ispričaću ti priču o avanturi na Meridiji koja se dogodila pre nekoliko dana.
Jednog prelepog dana, Aleksa, Petar i Mateja su se igrali na bregu iznad jezera Mirabela. Mateja, sa svojom sposobnošću da kontroliše emocije kroz muziku, svirao je na svojoj fruli. Svi su uživali u opojnoj muzici koja se čula nadaleko. Čak su i ribice u jezeru plesale u ritmu Matejine muzike. Odjednom, Mateja je prestao da svira. Zabrinuto je pogledao u desno. Čulo se neko šuštanje iz šume. Petar, koji je mogao da postane nevidljiv, odmah je nestao i krenuo da istraži šta to šuška. Aleksa i Mateja su ostali zbunjeni i pomalo uplašeni.
“Mislim da je to Baba Roga,” šapnuo je Mateja.
Legenda o Baba Rogi bila je poznata svoj deci na ostrvu Meridia. Pričalo se da je to stara veštica koja plaši ili otima decu koja ne slušaju svoje roditelje. Aleksa, hrabar kao i uvek, je odlučio da ne bude uplašen.
“Ne možemo biti sigurni dok ne vidimo,” rekao je. “Idem da proverim. Sam!”
Polako i oprezno, Aleksa je krenuo ka šumi. Kada je stigao do mesta odakle se čulo šuštanje, otkrio je tu strašnu Babu Rogu! Samo što je to nije bila nikakva Baba Roga, nego mali zbunjeni ježić zaglavljen među granama. Aleksa ga je pažljivo oslobodio i vratio na šumsku stazu. Kada su Petar i Mateja shvatili šta se zapravo dogodilo, osećali su se pomalo smešno. Nisu se imali čega bojati.
Nakon što su spasili malog ježa, Aleksa, Petar i Mateja su se vratili na breg iznad jezera Mirabela i nastavili da se igraju. Sunce je polako počelo da se približava horizontu i dečaci su krenuli kući. Dok su se vraćali, naišli su na Velikog Čarobnjaka koji je skupljao neko bilje za svoje magije. Videvši tri dečaka, stari čarobnjak je primetio da izgledaju razdragani i pitao ih je kako su proveli dan. Kada je čuo za njihov susret sa “Babom Rogom”, osmehnuo se i seo pored njih.
“Znate li”, rekao je Čarobnjak, “Baba Roga nije stvarna. To je priča o nekoj strašnoj baki od koje se deca plaše i slušaju šta im kažu mama i tata. Samo, vi ste hrabri i pametni dečaci. Znate da treba da poslušate svoje roditelje, ne zbog straha, već zbog ljubavi i poštovanja.”
Veliki Čarobnjak je zatim pogledao u trojicu dečaka i rekao: “Vi ste danas pokazali veliku hrabrost, posebno ti Aleksa. Takođe i dobrotu, jer ste pomogli malom ježu. Ne brinite o Babi Rogi. Umesto toga, pomozite svima kojima možete, kao što ste ježu”
Aleksa, Petar i Mateja su se osmehnuli i nastavili dalje put Eldorije, radosni zbog toga što su čuli od Velikog Čarobnjaka. Tog dana, naučili su važnu lekciju: strahovi često izgledaju veći nego što zaista jesu. Baba Roga, strašna veštica iz njihovih priča, bila je samo proizvod njihove mašte. U stvarnosti, to je bila mala, bespomoćna životinja kojoj je trebala njihova pomoć.
Dobri moj Aleksa. Čuo sam od Zvezdane da danas ideš u vrtić i to je super. Igraj se sa drugarima u vrtiću svaki dan, a ja ću ti otkriti malu tajnu. Čeka te putovanje u jedan veliki grad, jedan veliki magični svet. Sa tog putovanja ćeš mi napisati kako ti je, šta si sve video i šta ti se posebno svidelo.
Pozdravljam te,
Veliki Čarobnjak