Gavrilovo isceljenje

Dragi Aleksa,

Moram prvo da ti se izvinim što sam malo kasnio sa slanjem priče. Mojoj dragoj sovi, Zvezdani, bila je potrebna pomoć. Zvezdana nije samo moja verna prijateljica, već mi često i pomaže u pisanju ovih priča, a i nosi ih do tebe.
Juče se Zvezdana osećala malo loše i morali smo posetiti našeg veterinara u Eldoriji. Morao sam da joj se posvetim i pomognem joj. Nisam se odmicao od nje dok nisam bio siguran da je sasvim dobro. Znaš Aleksa, tako treba da rade pravi prijatelji. Srećom, Zvezdana se sada bolje oseća i spremna je da miu pomogne u pisanju novih čarobnih priča.

Avantura o kojoj ti pišem se dogodila pre nekoliko meseci. Bio je to lep i vedar dan na Meridiji. Sunce je milovalo sve na ostrvu i neki mir je vladao svuda. Mislim da su svi uživali u danu, ne želeći da bilo čime remete svoj spokoj.
Kako to obično biva, nešto je moralo da iskrsne. Jedna vetruška je doletela, kucajući na prozor moje radne sobe. Rekla mi je da je Gavrilo izgubio je svoju sposobnost da leči. Rastužio sam se. Znao sam da je to sigurno teško palo i Gavrilu i svim njegovim prijateljima. Pozvao sam Aleksu i Evgeniju da odemo zajedno kod Gavrila.

Gavrilova baka nas je dočekala i rekla da je Gavrilo u svojoj sobi i da je lepo što smo došli kod njega. Izgledao je više tužan, nego da je bio bolestan. Nekako bezvoljan i utučen.

“Drugari!” – obradovao se kad nas je ugledao, ali već nekoliko trenutaka kasnije, opet se tuga navukla na njegovo lice. “Pogledajte, ne mogu da lečim. Evo ova ogrebotina stoji od jutros i ni makac. Ništa”

“Moramo nešto da uradimo”, rekao je Aleksa, dok je gledao Gavrila sa brigom u očima. “Šta možemo da uradimo da mu pomognemo” – pitao je Velikog Čarobnjaka.

“Morate otići do mističnog izvora Života u Silvanskoj Šumi.” – rekao je Veliki Čarobnjak uzimajući jednu bocu sa znakom spajdermena sa police iznad Gavrilove glave. “Zahvatite vode u ovu staklenu bocu i donesite. Ja ću biti sa njim dok se ne vratite.”

“Idemo Aleksa”, rekla je Evgenija. “Samo voda iz izvora Života može vratiti Gavrilove moći.”

Nakon što su zakoračili u gustu vegetaciju Silvanske šume, avantura naše hrabre družine ubrzo je postala sve osim običnog izleta. Gusti zeleni plašt šume skrivao je brojne izazove, od brzih potoka koji su nemirno vijugali kroz šumu, do stenovitih uskih staza koje su bile kao usečene među drevnim drvećem. Divlje životinje, koje nisu navikle na prisustvo ljudi, često su se nalazile u blizini. Samo bi čuli šuštanje i krckanje grančica. Aleksa je koristeći svoj dar da razgovara sa njima osigurao bezbedan prolaz za njega i Evgeniju.

“Nismo tu da vam naudimo. Tražimo izvor Života da pomognemo prijatelju” – rekao bi im.
“Na pravom ste putu, ne brinite” – odgovarale bi mu životinje.

Evgenija, zavirujući u budućnost, pažljivo je navigirala grupu kroz potencijalne opasnosti koje su vrebale iza svakog drveta, čineći njihov put kroz šumu malo sigurnijim. Aleksa, komunicirajući sa šumskim stanovnicima i Evgenija predviđajući budućnost, su se korak po korak približavali cilju.

Kada su konačno stigli do Izvora Života, pred njima se ukazao prizor od kojeg zastaje dah. Izvor je svetlucao čistim, magičnim sjajem, kao da je sama esencija života pulsirala iz dubine stene iz koje je tekla voda. Svesni da su našli ono što su dugo tražili, pažljivo su prišli. Evgenija je, s posebnom pažnjom i poštovanjem prema magičnoj tečnosti, natočila vodu u staklenu bocu sa znakom spajdermena, simbolom hrabrosti i odvažnosti koji je odjekivao sa njihovom misijom. Sa bocom punom čarobne vode sigurno smeštenom u Aleksinom rancu, naši junaci su žurno krenuli nazad.

Kada su stigli do Gavrila, Čarobnjak je izvadio bocu iz Aleksinog ranca i pružio mu. On je otpio malo. Osetio je kako mu se energija vraća i njegova moć lečenja se vratila. Brzo je prešao rukom preko ogrebotine i ona je nestala. Svi su se radovali, ali niko više od Gavrila.
“Hvala vam što ste bili sa mnom u ovom teškom trenutku”, rekao je Gavrilo. “Vi ste najbolji prijatelji koje bilo ko može imati.”

Put do izvora Života bio je pun problema. I pored nepogoda i izazova, drugari su naučili da rade zajedno kao tim, suprotstavljajući se svemu što im se nađe na putu. Znali su da moraju da pomognu svom prijatelju i ništa ih nije moglo zaustaviti.

Znaj, mali moj prijatelju, da kada se suočimo sa teškim vremenima, najvažnije je imati ljude oko nas koji su spremni da pomognu. Na kraju dana, naša snaga dolazi ne samo iz naših moći, već i iz ljubavi i podrške naših bližnjih.

Do sledeće avanture pozdravlja te,
Veliki Čarobnjak