Matejina muzička misterija
Dragi Aleksa,
Jedne večeri, dok je mesečina obasjavala Meridiju srebrastim svetlom, ti, Gavrilo i Evgenija sedeli ste na Sunčanom trgu i pričali o danu iza vas. Gavrilo je taman završio priču o sočnim smokvama koje je našao na obodu Silvanske šume. Nekoliko trenutaka kasnije bili ste opčinjeni magičnom simfonijom. Muzika je dolazila iz šaptajuće šume koju zovemo Silvanska šuma. Pored šuškanja lišća i hora noćnih stvorenja, čula se još jedna melodija. Muzika je bila i prelepa i pomalo zastrašujuća, izazivajući oluju emocija u svakom od vas.
Radoznalci kakvi jeste, krenuli ste u potragu. Brzo ste stigli do Silvanske šume. Bila je osvetljena mesečinom i lako ste hodali kroz šumu. Prateći po zvuku ovu jedinstvenu melodiju, brzo ste došli do jednog mirnog proplanka. Tamo, ispod tepiha zvezda, sedeo je dečak i svirao neobični instrument. Grane drveća, na ivici proplanka, bile su pune ptica. Ptice, čije je perje svetlucala pod mesečinom, pratile su dečakovu melodiju svojim slatkim cvrkutom.
Niste hteli da ga prekidate, već ste polako prišli, mahnuli mu i seli pored njega. Uživali ste u muzici. Dok su njegovi prsti plesali po magičnom instrumentu, a ptice dodavale svoj glas melodiji, talas emocija preplavio je svo troje. Bio je to složena simfonija radosti, tuge, besa i spokoja, kao nekakvo svedočanstvo o istoriji , ali i dečakovoj izuzetnoj sposobnosti da manipuliše emocijama kroz svoju muziku.
Kad je završio, ustao je, prišao ka vama i tiho rekao: “Zdravo. Ja sam Mateja. Nadam se da vam se moja pesma svidela”.
“Drago nam je Mateja” – reče Evgenija – “Ja sam Evgenija, a ovo su Aleksa i Gavrilo. Mogo nam se svidelo kako si svirao. Kako se zove ova pesma?”
“Drago mi je Evgenija, Aleksa i Gavrilo. Pesma se zvala Pesma Mesečeve Šume”.
“Ptice su uživale, baš kao i mi. Rekle su mi da su bile opčinjene” – reče Aleksa.
Dok su pričali, primetili su da je Mateja bio nekako uznemiren. Plašio se da nema dovoljno snage da kontroliše kako njegova muzika utiče na ljude i da može da napravi nered na Meridiji. Videvši njegov strah, ti, Gavrilo i Evgenija ponudili ste mu svoju pomoć. Sa Evgenijinom moći da razume emocije bolje od svih, Gavrilovom smirenošću i tvojom podrškom i razumevanjem šta životinje govore, imali ste sve što je trebalo da pomognete Mateji da ovlada svojom moći. U narednim danima, Silvanska šuma je postala vaša učionica. Radili ste zajedno, dok su vas ptice pažljivo slušale, i cvrkutale veselo svaki put kada bi im se melodija svidela. Sletale su Aleksi na rame i šaputale na uvo ako bi ih melodija uznemirila. Mateja je polako počeo da razume šta njegova muzika radi i da kontroliše svoju moć.
Baš kad se činilo da se stvari smiruju, desilo se nešto neobično. Grupa čarobnjaka stigla je u Eldoriju, želeći da povedu Mateju sa sobom. Čuli su za njegovu izuzetnu moć i hteli su da iskoriste njegovu muziku za svoje zločeste namere. Strah i nemir zavladali su Eldorijom, jer su moćni čarobnjaci pretili da će da preuzmu Eldoriju i da će da nestane mir grada i ostrva, ukoliko im ne predaju Mateju.
Bio je pravi trenutak da se proveri koliko si ti hrabar, Aleksa. Zajedno sa Gavrilom i Evgenijom i stanovnicima Eldorije stali ste pred te zle čarobnjake, hrabro braneći Mateju. Niste hteli da ga zli čarobnjaci odvedu. Mateja je bio pomalo uplašen, ali ste ga podsetili na njegovu kontrolu nad svojom moći.
„Mateja, koristi svoju muziku“ – doviknula je Evgenija.
„Nemoj plašiti čarobnjake, već ohrabri stanovnike grada“ – šapnuo mu je Gavrilo.
“Idemo Mateja, idemo gore na kulu, odakle se vidi cela Eldorija” – reče Aleksa i potrča ka kuli.
Videvši da su svi stali uz njega, Mateja se ohrabrio. Potrčao je za Aleksom i popeo se na visoku kulu. Seo je na prozor i zasvirao melodiju, tako snažnu, da je brzo pokolebala srca zlih čarobnjaka. Njegova muzika odjekivala je Eldorijom, jačajući drugarstvo i bodreći sve u gradu. Zli čarobnjaci su se pokolebali. Videvši koliko su svi spremni da brane Mateju, nisu više hteli da ga odvedu. Shvatili su da prava magija nije u čarobnim štapićima i bacanju munja, već u magiji ljubavi i magiji mira.
Videvši jedinstvo svih u Eldoriji, zli čarobnjaci su se ukrcali na svoj brod i otišli. Ponovo je mir zavladao gradom. Dobili ste novog drugara u ekipi. Mateja je jedva čekao da se upozna sa ostalima i da upozna Velikog Čarobnjaka i Zvezdanu, o kojima ste im pričali.
Dragi moj dečače, vidiš iz ove priče koliko je važno je da smo skupa i da smo hrabri, kad nam je teško. Tada možemo sve.
Do sledeće avanture, pozdravlja te
Veliki Čarobnjak
